<body>
Okay? Okay. ♥


24.07.2014.

moje parče raja na zemlji.

Moj dragiii meni došaaao ! :)
Nema sretnije osobe od mene, nema tako mi svega.
Mrak, njegova soba, naš razgovor, pa svi zagrljaji, poljupci, kad me snažno zagrli i kaže

On : Falila si
Ja: Volim te
On: Volim i ja tebe

I opet zagrljaji u tišini, s ponekim uzdahom, no ovaj put ne s bolnim uzdahom, već s onim olakšavajućim.

Porječkamo se kao i obično oko gluposti, pa onda ne vjerujemo oko čega se prepiremo. Nešto razmišljam volim što nismo od onih parova gdje on krije fejs od mene, gdje on krije mobitel, skriva pozive ili obrnuto. Volim što smo toliko već navikli jedno na drugo da meni nije problem ostaviti upaljen fejs pred njim, ili isto tako njemu nije problem dati mi da čeprkam po njegovom.  Pa se lafo pravim, 'Ma tko je ova?' znajući vrlo dobro da mu je to drugarica Almera, al' moram ja prcati.

Kaže mi drugarica nedavno 'Moj Orhan kad god dobije neku poruku okreće mobitel da ja ne vidim od koga je.' Haris to nikad nije radio, čak što više svaku mi pokaže, pa se čudim.

Volim i ono kad me otprati do stana, pa mi kaže javi se kad dođeš kući, pa ja uđem uz stepenice, otvorim vrata i napišem mu poruku da sam došla kući, heee budalica je moja.

A ništa mi ljepše nema o
d onih trenutaka kad mene isprati kući pa dođe svojoj i onda pišemo prije nego krenemo spavat.. Ono 'laku noć' kad znam da je u Bihaću i da ću obično za nekih 12h opet biti s njim se ne može porediti ni sa čim. I posvađamo se, pa mi kaže 'Džaba sve, kad smo opet tu ..'

I vjerujte svi parovi se svađaju oko stvari tipa momak prevario djevojku, il' ona njega, svađaju se oko nekakvih velikih stvari, a mi oko gluposti, najvećih gluposti, pa mi smiješno.

I drago mi je što toliko vremena provodimo zajedno kad je u Bihaću i drago mi je što zajedno već planiramo kako upisati njemački i ići zajedno van živjeti.

Draga mi je Aida snaha mu, njegova braća, njegovi mama i otac, a mala Mina je nešto posebno vjerujte. Mirza mi ponekad digne svu kosu na glavi, al mi je drag i pravi je drug Harisu, stoga kao što sam rekla Harisu kad bismo išli van živjeti išli bi tamo gdje je i Mirza, da njih dvojica budu u blizini jedan drugom. Ma da bih se 24/7 vjerujte mogla svađati sa njim..

Draga mi je ona sobica, zapravo obožavam onu sobicu i kad me stisne uz sebee jaaako, jako.

I preksinoć se 'posvađamo', ne dotičemo jedno drugo, niti se jedno drugom obraćamo, hodamo kao dva najveća stranca i tako stojimo na semaforu na kojem se obično ljubimo dok je crveno dok god ne bude zeleno i ovaj put samo stojimo i šutimo, a ja se kidam u sebi da ga povučem i poljubim dok je crveno još tu, al zeleno se upali i krenemo. I na pola puta do moje zgrade, zastajemo, pričamo .. i govori mi za scenu na semaforu.

Znaaam, znam .. ali opet nema pojma koliko sam se kidala i trgala da ga ne zagrlim, ne poljubim.. i prva pomisao mi bude 'E pa sad ćemo se vratiti do sata i stati na semaforu na crvenom' .. i tako moj momak mene preduhitri i ukrade mi riječi iz usta 'Sad idemo nazad, do semafora' .. i baš vratimo se, stanemo na crvenooo i opet se sve vrati na staro, mnooogo poljubaca i mnogo zagrljaja, dok zeleno ne zasvijetli.

Jučer, smo ganjali njegove naočale, sesiiii moooj s naočalama ! 3:) Fakat mu predobro stoje,  a on inače slabije vidi, pa hvala Bogu da je našao nešto  što mu odgovara, jer da nije poznavajući njega,  ne bi nijedne ni kupio.. ma da sad mora čekati da ih naprave.

U pivnici smo kao i obično,  malo se raspravljali, pa raspravu prenijeli u zajebavanje, pa se laf ljutili, a ovamo krajem oka gledam na njega, a smiješno mi to sve, pa se naglo okrenem i poljubim ga u obraz i vratim se u prethodni položaj kao da se ništa nije desilo, a on me povučee sebiii i poljubii.

Pa mi drugarica koja je sjedila za drugim stolom prekoputa nas šalje poruku  

 Image and video hosting by TinyPic

 

Hahahahaha.

Onda smo otišli njegovoj kući, a meni slabo stvarno mi slabo, nisam baš pisala o tome ali eto ležala sam u bolnici, vukla se po doktorima, vadila sve nalaze,  „ali ništa mi nije“, ne mogu naći, a ja ovamo gubim vidim, oduzima mi se ruka, lice, trnu mi usne, gubim mogućnost govora i tako to .. al 'Idi ti kući i miruj tebi ništa nije' .. Haj marš kreteni.  Jučer kod njega kući  isto tako, gubitak vida na lijevo oko pa utrnuta lijeva ruka, pa usna, vilica i nos.

Ležimo u  njegovoj sobi dok se sve to dešava, a on me ljubi i grli, a ja samo nagovještavam šta mi se sljedeće oduzelo, sva u panici, kukajući i sakupljajući se uz njega. Hvala mu što me je istrpio takvu, volim ga najviše.

Sinoć on u džamiji, a ja kod kuće dovim i učim .. ipak bitno je noć provesti u ibadetu, noć je želja.. Pa prošle godine, poželjela sam da se ne nastavlja tih 8 mjeseci dalje, tih 8 mjeseci kako smo prijatelji s povlasticama, poželjela sam da postanemo nešto više, poželjela sam bolje.

I znate šta? Tih 8 mjeseci je bilo hiljadu nadanja da ćemo postati nešto više, u početku dok smo se krili od njegovog druga, dok smo se krili od sviju i tad sam željela, pa kad su svi saznali i tad .. ali nikad nisam to rekla naglas, nikad naglas nisam rekla da mu želim biti djevojka.

27. noć Ramazana prošle godine zaželjela  sam da postanemo nešto više, nakon samo  4 dana za Bajram poslije poljupca na ljetnom pljusku, ispunila mi se želja pitao je 'Hoćeš mi biti cura?'

Zato sam poželjela i sinoć najljepše želje i znam da će se kad-tad ostvariti.

Hvala mu što me voli, hvala mu za sve.

Image and video hosting by TinyPic

Načisto sam ludaaa za njim, načisto ga obožavam.

Ljubim vas sve.